O Žinet Pari, autoru knjige Paganske meditacije
Noel Putnik
Žinet Pari (Ginette Paris), kanadska psihoterapeutkinja i plodna spisateljica, jedna je od značajnijih predstavnica arhetipske psihologije, čiji je utemeljitelj Džejms Hilman. Stekavši doktorat iz psihologije na Univerzitetu u Montrealu (Université de Montréal), Pari je gotovo dve decenije (1976–1995) predavala na Državnom univerzitetu u Kvebeku (State University of Québec), gde je nekoliko godina obavljala i dužnost dekana.
Period od 1995. do penzionisanja 2016. godine provela je kao redovni profesor na Institutu za visoke studije Pacifika (Pacifica Graduate Institute) u Santa Barbari, Kalifornija. Autorka je deset knjiga iz oblasti psihologije, među kojima su i Mudrost psihe: dubinska psihologija nakon neuronauka (The Wisdom of the Psyche: Depth Psychology after Neuroscience, 2016), Mudrost suza (La Sagesse des Larmes, 2009), Paganska milost (Pagan Grace, 1990) i Paganske meditacije (Pagan Meditations, 1986). Napisala je i velik broj stručnih tekstova, kao i jedan istorijski roman, Plamenovi iz granja (Feux de brindilles, 1991). Knjige su joj dosad prevođene na engleski, nemački, italijanski, španski i portugalski jezik. Počasna je članica Jungovog društva u Montrealu, a bila je i članica uređivačkog odbora časopisa Spring: A Journal of Archetype and Culture.
Idući Hilmanovim tragom, Žinet Pari u svom radu posebno razvija ideju politeističkog mita kao jedne od temeljnih komponenti arhetipske psihologije. Polazeći od shvatanja psihe kao inherentno mnogostruke i policentrične, ona u likovima i simbolici antičkih grčkih boginja i bogova, kao i u mitovima o njima, prepoznaje praobrasce mnogih psiholoških, ali i društvenih i političkih pojava savremenog doba. Fascinantan je, na primer, način na koji Pari sagledava i hirurški precizno secira odnose između muškaraca i žena u današnjem svetu kroz prizmu mitova o Afroditi, ili na koji Artemidu dovodi u vezu s abortusom ili Hestiju sa letovima u svemir i fantazijom o kolonizaciji drugih planeta. Koliko god ponekad iznenađujuće, takve veze i analogije nisu autorkine puke improvizacije već indikacije dubljih psiholoških korespondencija i struktura zajedničkih čovečanstvu u svim epohama, o kojima mit svedoči sebi svojstvenim jezikom. Kako ističe Hilman, „značaj mita, njegova realnost, ogleda se upravo u njegovoj moći da obuhvati psihički život i utiče na njega. Grci su to dobro znali i stoga nisu imali dubinsku psihologiju i psihopatologiju koje mi imamo danas. Oni su imali mitove. Psihologija predstavlja mit zaodenut u ruho savremenog sveta, mit predstavlja našu dubinsku psihologiju zaodenutu u ruho antičkog sveta.“ Prepoznavanje i prihvatanje unutrašnjeg politeizma duše, smatra autorka, jedini je put ka integrisanju svih njenih delova u skladnu celinu.
Žinet Pari nastupa i sa pozicija angažovanog feminizma, ali čak i u njemu ona zahteva princip psihičkog politeizma, policentričnosti i polivalentnosti stavova i uverenja. „Jesam li ja feministkinja?“, pita se ona. „Svakako da jesam, a ova knjiga je moj doprinos imaginativnom feminizmu. Svaka boginja nadahnjuje drugačiji feminizam, a svi zajedno oni nas uče politeističkoj složenosti koja nam je potrebna da bismo jednom za svagda napustili dvadeseti vek. Kao socijalna psihološkinja, arhetipsku psihologiju vidim kao najbolji način za sprečavanje dogmatizma i ideološkog nasilja.“ Autorkino insistiranje na tome da jednog boga istorijskog i psihičkog monoteizma ne treba da zameni jedna boginja feminističkog monoteizma, njeno vrtoglavo poniranje kroz najrazličitije oblasti ljudskog života, od erotike, preko ekologije i populacione politike, do ličnog doživljaja Boga, čine ovu knjigu nesvakidašnjim štivom gotovo magijske snage.