Nemanja Radulović, Gde ruža i lotos cveta: Slika Indije u srpskoj književnosti i kulturu 19. i 20. veka.

Nemanja Radulović i Tijana Tropin

Nemački idealizam u našoj sredini često se tretira kao nešto zastarelo. Tome su svakako doprinele ideološke borbe koje su se često dešavale u okrilju filozofije, ali i izvesna fiksacija za pozitivističke antispekulativne ideale koji su u slobodnijim filozofskim sredinama davno odbačeni.

U nizu stručnih seminara koje je Karl Gustav Jung držao tokom bezmalo tri decenije na različite teme – od uvoda u analitičku psihologiju, preko analize snova, vizija, psihologije nesvesnog, do tipologije ličnosti – seminar o Ničeovom Zaratustri izdvaja se iz više razloga.

Sagovornica: prof. dr Eva Kamerer, Filozofski fakultet Univerziteta u Beogradu, autorka knjige „Svirepi suparnik“

Noel Putnik

Igor Grbić
Prikaz | Artea Panajotović, Ursula le Gvin i daoizam, Fedon, Beograd, 2022.

Knjiga začeta kao doktorska disertacija bavi se vezom između stvaralaštva cenjene američke spisatelјice naučne fantastile Ursule le Gvin i daoizma (taoizma), jedne od dve velike autohtone religije Kine, ali i kineske duhovnosti u širem smislu.

Ako crvena boja označava radost, plava poniranje u mir kroz meditaciju i sjedinjavanje sa večnošću, a žuta simbolizuje kralјevsku moć oličenu zlatom sunca, onda bi siva boja najbolјe obeležila zavist. Ima nečeg zbunjujućeg i odbijajućeg u toj kameleonskoj suvoći ispunjenoj pretećom senkom, u kolebanju između crne i bele, u njenoj sposobnosti da pokvari blistavost ostalih boja navlačivši im mutnu koprenu.

Mađarski istoričar ideja i kulture u renesansi Đerđ Endre Senji u svojoj studiji „Džon Di i doktrina egzaltacije” ukazuje da u osnovi svih filozofskih uverenja i okultnih predstava ovog elizabetanskog humaniste leži platonski dualizam, koji postulira jaz između savršenog sveta večnih ideja i uvek promenljivog sveta materije.